Само у периоду од 2016. до 2019. године наши сарадници су објавили
књига
докуме­нтарних коле­кција
зборника
чланка
Сваки
истраживач нашег Института налази се у највишем научном звању саветника, што нас сврстава у врхове наше хуманистике.
Институт је у јавности био препознатљив преко великих државних пројеката попут издавања
али је у својој историји у више наврата отварао занемарене и табуизиране теме.
Сарадници ИСИ
су отворили теме из историје југословенског парламентаризма из немарксистичке перспективе, о чему сведоче књиге Бранислава Глигоријевића, док је Венцеслав Глишић кориговао број жртава маскара у Крагујевцу.
У првом броју институтског часописа
1983. године, објављен је и чланак Косте Чавошког и Војислава Коштунице у коме је доведен у питање начин на који је Комунистичка партија Југославије остварила монопол на власт.
Институт за савремену историју je
1989. године Орденом АВНОЈ-а, а други пут – 2019. године сребрном медаљом за заслуге у области историјских наука.
Први, а можда и једини телевизијски пренос одбране докторске дисертације у земљи догодио се
када је сарадник ИСИ Коста Николић бранио своју докторску тезу „Равногорски покрет 1941–1944.“ коју је директно преносио Студио Б.
Током првих пола века Института делатност појединаца, али и институционални идентитет установе може се пратити кроз
Овај сајт користи колачиће (cookies). Наставком употребе сајта слажете се са коришћењем и чувањем колачића на Вашем уређају.
This website requires a JavaScript enabled browser.
You are using an outdated browser which can not show modern web content.
We suggest you download Chrome or Firefox.