Петар Качавенда

Докторску дисертацију „СКОЈ и Омладина у Народноослободилачкој војсци и партизанским одредима 1941–1945“ одбранио је на Филозофском факултету у Београду. Од 1959. до 1969. године радио је у Институту за раднички покрет, а затим у Институту за савремену историју. Директор Института за савремену историју био је у периоду од 1982. до 2000. године.