Љубо Бобан

1933 - 1995

Након завршетка учитељске школе и краћег рада у просвети отпочео 1955. године студије историје Филозофског факултета у Загребу где је дипломирао 1959. године. Као кадар Комунистичке партије Југославије неколико година је боравио на усавршавању и раду у Институту друштвених наука у Београду (1959–1964). Након доктората 1964. године постао је асистент на Филозофском факултету у Загребу. Ту је прошао сва наставничка звања: доцента 1967, ванредног професора 1971. и редовног професора 1975. године. За ванредног члана Југословенске академије знаности и умјетности у Загребу изабран је 1975. а за редовног 1986. године.

Бобанов научни рад је изузетно обиман и састоји се од многобројних расправа, полемика, и других прилога у историографској периодици. Бавио се истраживањем историје Југославије и историје хрватског народа у 20. веку. На почетку свог научног рада главну пажњу је посветио споразуму Драгише Цветковића и Влатка Мачека и деловању Светозара Прибићевића у опозицији да би потом у фокусу његове истраживачке пажње били Влатко Мачек и деловање Хрватске сељачке странке. У последњој деценији живота бавио се хрватском политичком емиграцијом током Другог светског рата, контроверзним темама из историје Југославије и питањима међурепубличких граница у Југославији.