Драгослав Јанковић

1911 - 1990

Докторирао је на Правном факултету у Београду 1949. године са тезом о политичким странкама у Србији деветнаестог века. За редовног професора је изабран 1960. године. Био је шеф Катедре за историју државе и права и декан Правног факултета. Од 1974. до 1976. године био је Ректор Београдског универзитета.
Учествовао је у оснивању и раду Историјског друштва Србије и Савеза историјских друштава Југославије, Историјског института САНУ, Архивског савета Србије и Југославије. Био је управник Историјског одељења Института друштвених наука (1958–1969), члан Комисије ЦК СКЈ за историју, секретар Националне комисије СФРЈ за историјске науке, главни уредник Енциклопедије Југославије за Србију (1976-1987).
За доприносе у области правне и политичке историје награђен је Октобарском наградом (1967) и Седмојулском наградом (1980). Одликован је Орденом рада са црвеном заставом, Орденом заслуге за народ са златном звездом, француским одликовањем Légion d´honneur, Commandeur. Био је дописни члан ЈАЗУ и члан Савета Републике.
Библиографија његових радова садржи око 150 наслова и обухвата националну правну и политичку историју XIX и XX века. Истраживао је државно-правне и друштвене проблеме Првог српског устанка, као и историју стварања прве заједничке државе југословенских народа.